zapecene-palacinke

Smotane

Da li ste znali da su prve palačinke (ako su se tada uopšte mogle tako nazvati) jeli antički ljudi?

Svakako da to nisu bile palačinke kakve mi jedemo danas. Te proste, pečene mešavine mleka, brašna, jaja i začina su antički Rimljani nazivali „Alita Dolcia“ (latinski za „nešto slatko“). U zavisnosti od mešavine sastojaka i načina pripreme, završni proizvod je izgledao kao nešto između palačinki, omleta i pogačica.

Neke od ovih palačinki su bile slatke (voće, lešnici, med), druge su bile slane (sir, riba, meso). Ovi antički recepti su smatrani za srodne vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.

palacinke-slatke
Palačinke kakve mi znamo danas su stvorene u srednjovekovnoj Evropi.
Kroz istoriju, sastojci za palačinke (najbolje brašno, kukuruz, krompir), pribor (antičko kamenje za pečenje, srednjovekovna ognjišta, improvizovani tiganji koji su se koristili na logorskoj vatri, mikrotalasne pećnice) kao i „finalni proizvod“ (tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom ili nežno urolovane i posute voćem) su se prilagođavali raznim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima.

Galete (Francuska), tanke krompir-palačinke (Nemačka), flis-papir tanke palačinke (Francuska), „drop scones“ (škotska), palačinke od kukuruznog brašna (kolonijalna Amerika), bogato nafilovane (Rusija), „dadar gutung“ (Indonezija), „bao bing“ (Kina), i na kraju „samo-dodaj-vodu“ mešavine (kasni 20. vek) – svi su oni pripadnici „porodice palačinki.

Sama reč palačinka nastala je od mavarske reči palacsinta (čitaj: palačinta), a ova iz rumunske placinta, to je došlo iz latinskog placenta od grčkog plak, genitiv plakos, u značenju „ploča“. Zamena sufiksa -ta našim sufiksom -ka nalazi se i u bugarskoj palačinki. Na ukrajinskom je slično kao u mavarskom: palahynta. U Bosni „jestvina od brašna, koja se zove i palačinka“ naziva se prevrtača „jer kada se ispeče s jedne strane, prevrne se na drugu“. U istom značenju koriste se i reči prevrta („zamućeno vodom mlivo, koje se na tavi na puteru peče“), prevrata, prevratuša i prevrtuša („I golemu vatru naložiše, vino piju, a pripeču janjce, jadne babe masnu prevrtušu“).

Od reči palačinka dobili smo i nekoliko izvedenica. Uz umanjenicu palačinkica, zabeležene su još: palačinkarnica (objekat u kome se pripremaju i prodaju palačinke), palačinkaš (onaj koji voli da jede palačinke), kao i palačinkijada (u nekim krajevima bivše YU održavaju se takmičenja u pečenju palačinki).

palacinke-slatke2

Među mnogobrojnim vrstama palačinki spominju se bečke, čokoladne, kineske, mesne, šarene, švajcarske, zelene, ali i hrskavci, omotići, zavežljajčići…

Prof. Marvinu Spevaku sa Harvarda je uočio da je čuveni Šekspir pomenuo palačinke četiri puta u dva komada. Oba komada su bila komedije i oba lika koja su spominjala palačinke su bili klovnovi.

Svi znamo šta su palačinke, pa rečničkoj definiciji, navodimo samo reda radi: „vrsta jela (obično slatkog) od brašna, mleka (vode, piva) i jaja, u obliku okruglog tankog lista pečena u tiganju ili na vrućoj ploči, poslužuje se obično premazana nadevom“. U rečniku se navode i tri izraza: palačinke sa orasima, sa pekmezom i sa sirom.
U stvarnosti postoji mnogo vrsta palačinki i njihov broj odavno prelazi 100.

Po legendi, savremene palačinke je smislio kuvar pape Gelazija I kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna.

Novootkrivena poslastica je vremenom osvojila Evropu, a mi smo u prilici da Vam svakog dana  ponudimo više vrsta palačinki, od slatkih preko slanih do zapečenih. Izvolite, dobro došli!